Deprecated: mysql_connect(): The mysql extension is deprecated and will be removed in the future: use mysqli or PDO instead in /customers/0/b/2/sitanvez.se/httpd.www/library/class.sitanvezdb.php on line 7 SKUD - Sitanvez
 
Sveti SavaCar DušanKnez LazarKarađorđe PetrovićMiloš ObrenovićKnez Milan II ObrenovićKnez Mihailo III ObrenovićKnez AleksandarMiloš ObrenovićKnez Mihailo III ObrenovićKralj Milan ObrenovićKralj Aleksandar ObrenovićKralj Petar IAleksandar I KarađorđevicićKralj Petar IIVuk KaradžićDositej ObradovićNikola TeslaMilutin MilankovićMihailo Pupin
 Youtube Facebook Svenska
 
 
Treninzi
 
 Ponedeljak
 Izvodjacki- 19:00
 
 Sreda
 Pocetnicki- 18:00
 
 Cetvrtak
 Pripremni- 19:00
 
 

 

Kralj Milan Obrenovic 1882 - 1889


Kralj Milan Obrenovic je roden u Marašeštiju, blizu Jašija u Rumuniji 22. avgusta 1854. godine na veleposedu svoga oca Miloša, sina brata kneza Miloša Obrenovica, Jevrema.

Otac Milana Obrenovica je kao strani najamnik služio u rumunskoj vojsci i poginuo je u borbi sa Turcima kod Bukurešta 20. novembra 1861. Majka Milana, Elena Marija Katardži je bila cerka rumunskoh grofa Konstantina Katardžija.

Po rodenju Milana, i Miloš i Elena Marija su se razišli.

Milan je bio jedini njihov sin, i imao je jednu sestru Tomaniju. Posle pogibije oca, o njemu se starala majka koja je vodila život raskošne aristokratkinje. Milanovom vaspitanju nije obracala narocito pažnju. Brigu o mladom Milanu je preuzeo njegov rodak, knez Mihailo Obrenovic, knez Srbije. Milan Obrenovic dolazi sa šest godina u Kragujevac kod kneza Mihaila koji vodi racuna o njemu. Knez mu je obezbedio izvrsnu guvernantu koja ga je vaspitavala i poducavala. Po sazrevanju, knez Mihailo šalje Milana na školovanje u Pariski Licej. Vaspitanje koje je Milan dobio u Srbiji je bilo dosta oskudno. Bio je okružen neprijatnim i neraspoloženim ljudima u Kragujevcu koji su pokušavali na sve moguce nacine da ga unazade. Kao jedan od glavnih vaspitaca mladog Milana Obrenovica bio je i poznati dubrovacki pesnik Medo Pucic.

Odmah po proglašenju Milana Obrenovica za za kralja Srbije, poceo se naglo menjati politicki život u zemlji. U to vreme pocinju da se stvaraju politicke stranke u Srbiji. Stvorene su buržoaske stranke: Radikalna stranka (1831), ciji je voda bio Nikola Pašic, Liberalna stranka sa svojim vodom Jovanom Risticem i Naprednjacka stranka kao licna stranka kralja Milana. Narod je poceo da bude nezadovoljan vladavinom kralja Milana. Bojeci se se narodnog nezadovoljstva, a i zbog nabavke novih pušaka, kralj Milan se pozvao na pravo da osnuje stajacu vojsku i naredio da se pokupi oružje naroda i stavi u magacine. Radikali su poveli žestoku borbu protiv režima kralja Milana. Seljaci Timocke krajine pružili su otpor u sakupljanju oružja i po nagovoru radikalne stranke odbili da predaju oružje. U okolini Zajecara i Knjaževca 1883. izbila je Timocka buna koju su kralj Milan i vojska ugušili. Tada je kralj Milan ukinuo narodnu vojsku i poceo da stvara redovnu vojsku, koja ce mu biti verna i odana. Posle gušenja bune, kralj pocine da progoni radikale zbog cega je njihov voda, Nikola Pašic izbegao u Bugarsku i odatle nastavio svoj rad.

Kralj Srbije Milan Obrenovic (1882-1889)Politika kralja Milana prema Bugarskoj se pocela sve više zaoštravati zbog njegovog veleposeda Bregovo koje je pripalo Bugarskoj kao i zbog stalne pretnje da izbegle radikalske pristalice predvodene Pašicem povrate svoju nekadašnju moc. Ujedinjenje Bugarske sa Istocnom Rumelijom 1885. godine Milan je doživeo kao pripremu za osvajanje Makedonije, što ga je navelo na rat sa Bugarskom. U kratkotrajnom ratu Srbija je poražena, a glavna bitka se odvila na reci Slivnici od 5. do 7. novembra 1885. Mir je sklopljen u Bukureštu, po nacelu povratka na prvobitno stanje.

Neposredno posle završetaka Srpsko-bugarskog rata, pokušan je atentat na kralja Milana na vrlo specifican nacin. Naime, zaverenici su uspeli da se uvuku u Dvor i da istesterišu grede od njegovog kupatila. Samo zahvaljujuci budnosti stražara koji su videli podvalu, kralj Milan Obrenovic se spasao.

Zbog ljubavnih avantura došao je u buran sukob sa svojom suprugom kraljicom Natalijom. Posle brojnih peripetija, došlo je do pravno sumnjivog razvoda 1888. godine.

Kao vid prvog popuštanja pred narodom, kralj Milan je još 1. novembra 1887. godine odobrio da zbaceni episkop i mitropolit Mihailo dobija penziju, ali ne i pravo povratka u Srbiju. Iste godine je i produžena važnost Tajne konvencije uz dodatnu odredbu da ce Austro-Ugarska štititi interese Obrenovica.

1888. godine proglašen je Radikalski ustav poznat po svojoj liberalnosti i naprednosti. Pri njegovom donošenju, kao uzor je upotrebljen belgijski ustav iz 1835. godine.

22. februara 1889. na proslavi Dana Kraljevine, kralj Milan je objavio svoju abdikaciju. Silazeci sa prestola, kralj Milan je, po Ustavu, odredio tri namesnika, koji su imali vladati do punoletstva kralja Aleksandra.
Posle ustupanja prestola svome maloletnom sinu, kralj Milan se još neko vreme zadržao u Srbiji. Nakon povratka kraljice Natalije u Beograd, da se nade mladom Aleksandru, Milan je uspeo da isposluje njeno progonstvu, što je izazvalo nerede 1. juna 1891. godine u Beogradu u kojima su pale i dve žrtve. Kralj Milan je postao nepopularan. Od ruskog dvora je izgleda dobio novcanu pomoc od od dva miliona dinara pod uslovom da se zauvek povuce iz Srbije.

Vlada je na osnovu Milanovog pristanka da ispuni ovaj zahtev, 14. marta 1892. donela zakon po kome se kralju Milanu zabranjuje boravak u Srbiji i ponovo dobijanje srpskog državljanstva bez privole Narodne Skupštine. Samo u slucaju bolesti kralja Aleksandra, Milan je imao pravo da dode i da ostane u Srbiju za vreme trajanja bolesti. U meduvremenu, kralj Aleksandar je izvršio državni udar i proglasio se punoletnim. Posle prvog odlaska i povratka u Srbiju, kralj Milan je u prolece 1895. po drugi put napustio Srbiju, a u zemlju se vratila opet proterana kraljica Natalija Obrenovic.

Posle novog dogovora sa sinom, Milan se ponovo vraca u Srbiju 7. oktobra 1897. Aleksandar mu je dao položaj vrhovnog komandanta aktivne vojske, a Milan ju je poceo osposobljivati i osavremenjivati.

Na Milana Obrenovica je pokušan još jedan atentat, na Ivanjdan 1899. kada je jedan radikal pokušao da ga ubije. Milan Obrenovic je odmah poceo novi obracun sa radikalima.

Do novih problema sa kraljem Aleksandrom dolazi posle njegove odluke da se oženi Dragom Mašin. Kralj Milan ga je prekorio u pismu i nije mu dao blagoslov. Nakon toga, Milan je zauvek otputovao iz Srbije krajem 1900. godine. Jedno vreme je boravio u Karlsbadu, pa zatim u Temišvaru, da bi poslednje trenutke proveo u Becu.

Nadgrobna ploca kralja MilanaTu se smrtno razboleo od upale pluca. Lekarski konzilijum koji ga je pregledao je rekao da mu nema spasa. Car Franja Josif, u znak dobrih odnosa je obezbedio jednu svoju kucu u kojoj je bolesni Milan boravio i poslao madarskog grofa Ergenija Zicija da do zadnjeg casa bude s njim.

Cesto su Milana spopadali takvi bolovi, da je u ocajanju tražio revolver da prekrati sebi muke. Dok je bio u agoniji, uspeo je da se poveri Ziciju da se nikako ne sahranjuje u Srbiju. Cesto bi po prestanku bolova, grlio Zicija, govoreci:

"Prijatelju, zar nije strašno da tako mlad umrem?"

U bunilu je cesto dozivao vukove, a jednom je i tražio da ga vode da gleda komad Rakovskog u pozorištu. Milan Obrenovic je umro 11. februara 1901. u 47.godini života.

Sahranjen je u Krušedolu, pored knjeginje Ljubice.