Deprecated: mysql_connect(): The mysql extension is deprecated and will be removed in the future: use mysqli or PDO instead in /customers/0/b/2/sitanvez.se/httpd.www/library/class.sitanvezdb.php on line 7 SKUD - Sitanvez
 
Sveti SavaCar DušanKnez LazarKarađorđe PetrovićMiloš ObrenovićKnez Milan II ObrenovićKnez Mihailo III ObrenovićKnez AleksandarMiloš ObrenovićKnez Mihailo III ObrenovićKralj Milan ObrenovićKralj Aleksandar ObrenovićKralj Petar IAleksandar I KarađorđevicićKralj Petar IIVuk KaradžićDositej ObradovićNikola TeslaMilutin MilankovićMihailo Pupin
 Youtube Facebook Svenska
 
 
Treninzi
 
 Ponedeljak
 Izvodjacki- 19:00
 
 Sreda
 Pocetnicki- 18:00
 
 Cetvrtak
 Pripremni- 19:00
 
 

 

Kralj Aleksandar Obrenovic 1815-1839

(Beograd, 14. avgust 1876. - Beograd 11. jun 1903.) je bio srpski kralj, poslednji iz dinastije Obrenovic, koji je, zajedno sa svojom suprugom kraljicom Dragom Obrenovic, ubijen u Majskom prevratu 1903. Kralj Aleksandar je bio sin kralja Milana i kraljice Natalije Obrenovic.

Aleksandar Obrenovic je roden 14. avgusta 1876. godine u jednom porodilištu koje je licno finansirao kralj Milan. Brigu o mladom Aleksandru je iskljucivo vodio kralj Milan. Po uzrastanju mladog kraljevica, kralj Milan je naredio da se pošalje na školovanje u Pariz o njegovom trošku. Aleksandar se vratio u Beograd 1887. godine, sa nepunih 11. godina

Na godišnjicu proglašenja Kraljevine Srbije 21. februara (6. marta) 1889. u Sabornoj Crkvi, kralj Milan se pojavio zajedno sa svojim trinaestogodišnjim sinom Aleksandrom u svecanoj vojnoj uniformi i objavio je proglas da se povlaci sa trona i ustupa ga svome sinu, ali da se do njegovog punoletstva državom stara namesništvo. Prema Ustavu, kralj Milan je odredio namesništvo sinu Aleksandru, koga su sacinjavali Jovan Ristic, general Kosta Protic i general Jovan Belimarkovic.

Radikali su pomilovani od optužbi i kazni zbog Timocke bune i vratili se u politicki život. Prvo je Sava Grujic preuzima predsedništvo vlade, a zatim Nikola Pašic 1891. godine. Posle Milanove austrofilske politike, dolazi do novih veza Srbije i Rusije. U leto 1891. godine Aleksandar Obrenovic i Nikola Pašic odlaze u Petrograd u posetu ruskom caru Aleksandru Romanovu. Mladi kraljevic je srdacno docekan u Petrogradu. Car Aleksandar mu je tom prilikom rekao da Rusija nece dozvoliti aneksiju Bosne i Hercegovine od strane Austro-Ugarske i da ce tu odluku preneti u Bec. Kraljevicu Aleksandru i Nikoli Pašicu bilo obecano i to da ce Rusija pomagati srpsku aktivnost u Makedoniji.

Na predlog mladog Aleksandra, Vlada i namesništvo Srbije su omogucili povratak mitropolita Mihaila u Beogradu, koji je miropomazao kralja Aleksandra na proslavi 500-godišnjice Kosovske bitke u manastiru Žici (1889.godine). Posebnim zakonom je osnovano Društvo za podizanje Hrama Svetog Save na Vracaru, koje je dobilo oslobadanje od svih poreskih dažbina (1899).

Posle smrti namesnika Protica 4. juna 1892. godine, nastaje sukob izmedu šefa radikala Nikole Pašica, koji pretenduje na namesnicko mesti, i prvog namesnika Ristica, koji ne prihvata Pašica. Rasplet nastaje padom radikalske vlade i ustanovljavanjem liberalske, pod Jovanom Avakumovicem 9. avgusta 1892. godine.

Aleksandar Obrenovic postaje kralj Srbije

Aleksandar Obrenovica sa Dragom MašinPosle skupštinskih izbora iz februara 1893, koji su dali podjednak broj poslanika radikalima i liberalima, nastala je teška politicka kriza, a Aleksandar je rešio da uzme stvari u svoje ruke. 1. aprila 1893. godine pozvao je sve ugledne ministre i citavo namesništvo na svecanu veceru u Dvoru. Za vreme vecere, stalno su se oko mladog kralja nalazila 10-12 oficira kao posluga. Nakon vecere, kralj je pozvao goste u svecani salon i saopštio im je da se radi poboljšanja stanja u zemlji od danas preuzima kraljevska ovlašcenja, razrešuje dosadašnju vladu i namesništvo i da Srbija ide novim politickim kursem. Tako je kralj Aleksandar izvršio dvorsku revoluciju, odnosno državni udar.

Kralj Aleksandar je pokušao da vodi politiku sa neutralnim vladama, ali mu to nije polazilo za rukom. Zato je 9. maja 1894. godine izvršio drugi državni udar i ukinuo ustav od 1888. i vratio stari iz 1869. godine.

Zbog sve težeg položaja srpskog stanovništva u granicama Turske imperije, kralj Aleksandar je rešio da nacini posetu Carigradu u leto 1894, ne bi li izmolio neke politicke povlastice srpskog življa u Turskoj. Negujuci dobre odnose sa Grckom, kralj Aleksandar je u prolece, po povratku iz Carigrada, posetio i grcki dvor. Na tom, putu, posle nekoliko vekova, posetio je Svetu goru i Hilandar, kome je pretila opasnost da ga Bugari preotmu. Tom prilikom hilandarsko brastvo je poklonio je kralju Miroslavljevo jevandelje, originalnu Nemanjinu povelju manstiru i još nekoliko rukopisa. Ovom kraljevom posetom i njegovim novcanim prilozima, Hilandar je ostao srpski manastir.

Po povratku sa Atosa, kralj Aleksandar se zavadio sa svojim ocem, posle cega je ovaj otišao po drugi put iz Srbije. Nedelju dana kasnije u Srbiju se vraca prognana kraljica Natalija. Potom je 25. juna 1895. godine Stojan Novakovic sastavio novu naprednjacku vladu.

Posle ovoga, na insistiranje kraljice Natalije, kralj odlazi na letovanje u Bijaric pocetkom maja 1895. godine. Kraljica Natalija je po njemu dala ime Sašino jednpj palati u Bijaricu. U ovom gradicu na granici Francuske i Španije, kralj je upoznao buducu suprugu Dragu Mašin, koja je bila licna dvorska dama njegove majke. U to vreme se u Srbiji to prihvatilo kao prolazna avantura mladog kralja, ali je ljubav zapoceta u Bijaricu pocela da buja sve više i više.

U Becu i Pešti ponovo dolazi do nezadovoljstva prema Srbiji. Prvi put u srpskoj istoriji, zahvaljujuci zalaganju kralja Aleksandra, došlo je na Vidovdan 1896. u Beogradu do sastanka vladara Srbije i Crne Gore, kralja Aleksandra i kneza Nikole Petrovica.

Posle izbijanja Kritskog ustanka u Grckoj, dolazi do novih zaoštravanja odnosa Srbije i Bugarske. Kralj Aleksandar odlazi u zvanicnu posetu knezu Ferdinandu Koburškom u Sofiju 19. februara 1897. gde je potpisao srpsko-bugarsku "Ugodbu". Po tom ugovoru predvidala se nacelna saradnja u svim pitanjima koja su se ticala Srba i Bugara u Turskoj.

Posle ovoga, kralj se ponovo miri sa ocem i poziva ga da dode u Srbiju. Po dolasku kralja Milana u Srbiju 7. oktobra 1897. obrazovana je nova vlada pod predsednikom dr Vladanom Đordevicem, po zanimanju hirurga. Kralj Milan je postao vrhovni komandant aktivne vojske Kraljevine Srbije.

Posle sve veceg angažovanja kralja Milana u srpskoj politici, a narocito posle njegove antiradikalske politike, na njega je pokušan atentat na Ivandan 1899. godine, koji je pokušao da izvrši jedan nezaposleni radnik. Tada se kralj Milan poceo obracunavati sa radikalima na sve nacine. Ovakva njegova politika se prvenstveno nije svidela Aleksandru iz dva razloga: trebao je staviti zemlju pred svršeni cin objavljivanjem svoje veridbe sa Dragom Mašin i da se liši antiradikalske kampanje koju je vodio kralj Milan. Zato je rešio da ukloni i predsednika vlade i kralja Milana iz zemlje.

Pod izgovorom da treba da pregovara sa zapadnim dvorom oko njegove ženidbe sa princezom Aleksandrom Šamburg Lipe, šalje svog oca u Karlsbad, a predsednika vlade dr Vladana Đordevica u Marijensbad da potpiše neke ugovore sa Austro-Ugarskom. Cim je otklonio ove protivnike, mogao je na miru da objavi veridbu sa Dragom Mašin.

Ženidba kralja Aleksandra Obrenovica

Srbijom je odjeknula neverovatna vest 8. jula 1900. da je kralj Aleksandar zaprosio cerku Pantelije Lunjevice, Dragu Lunjevicu-Mašin.

Svi protivnici koji su bili protiv ove ženidbe su zatvoreni, kasnije, po milosti kralja pušteni, podneli su prvo ostavke, a pokušano je cak da se kod mitropolita Mihaila utice na to da ne da crkveni blagoslov kralju. Posle objavljene veridbe, usledila je kraljeva ženidba 23. jula 1900. u Sabornoj Crkvi u Beogradu. Zbog zategnutih odnosa sa spoljnim svetom zbog ove ženidbe, kralj Aleksandar je poceo polako da radi na sredivanju ovih odnosa. U spoljnoj politici okrenuo se odmah Rusiji, pustivši prethodno radikale iz zatvora optužene za Ivanjdanski atentat. Na ovo je oštro reagovao austrougarski poslanik u Beogradu, grof Goluhovski.

Posle smrti kralja Milana, kralj Aleksandar je u znak kraljicine trudnoce pružio ruku pomirenja svim politickim osudenicima. Po izlasku politicara radikalne stranke iz zatvora, kralj je sastavio novu vladu na celu sa radikalom Mihailom Vujicem 20. marta 1901, a ona je bila mešavina radikala i liberala. Potom je donet novi Oktroisani ustav cija je glavna karakteristika bila uvodenje dvodomnog sistema.

Narocito veliki problemi za kralja Aleksandra nastali su nepostojecom trudnocom kraljice Drage. Na ovo je prvi reagovao Carski dvor u Petrogradu i nije želeo da primi kralja i kraljicu u obecanu posetu. Kralj Aleksandar je za to okrivio radikale, izvršio novi državni udar i postavio vladu na celu sa generalom Dimitrijem Cincar-Markovicem 6. novembra 1902. godine.

Zbog sve vece odbojnosti ruskog dvora, kralj Aleksandar je od jeseni 1902. godine nastojao da se ponovo približi Austriji, a izvesne korake preduzimao je i ranije. Vec u januaru 1902. godine kralj Aleksandar je poslao u Bec svog licnog sekreta Miloša Petronijevica s obecanjem da ce pitanje svog naslednika rešiti u sporazumu sa susednom monarhijom, i to, po svojoj prilici, tako što ce posiniti jednog od potomaka ženske linije Obrenovica, koji žive u Austro-Ugarskoj. Na to je oštro protestvovao ruski ministar inostranih poslova grof Aleksandar Lamzdorf, u Nišu kada je krajem 1902. došao u posetu kralju Aleksandru.

Martovske demonstracije protiv Aleksandra Obrenovica i Majski prevrat

Radnici i studenti priredili su 23. marta 1903. masovne demonstracije koje su se pretvorile u sukob s policijom i vojskom. Tom prilikom poginulo je šest osoba. Na Kalemegdanu je demonstrantima vatreno govorio Dimitrije Tucovic. Znajuci da ne može dobiti nove izbore, kralj Aleksandar se okomio na Senat, u kome se nalazilo ostatak radikala, koje je kralj okrivio za nerede.

Kralj je 25. marta 1903. godine izvršio dva državna udara u razmaku od samo jednog sata. Prvim udarom je ukinut Ustav iz 1901., raspušteni su Senat i Narodna Skupština. Iza toga su izvršena nova postavljenja kraljevih ljudi u Senatu, Državnom savetu i sudovima. Zatim je kralj novim državnim udarom vratio u život stari Ustav iz 1901. godine. Nakon ovoga, vlada je sprovela izbore 18. maja 1903. koje je dobila. Ujedno, ovo je bila poslednja pobeda kralja Aleksandra na politickom polju.

U noci 29. maja (11. juna) 1903. godine, grupa zaverenika, pod rukovodstvom kapetana Dragutina Dimitrijevica Apisa, izvršila je prevrat . Kralj Aleksandar Obrenovic i kraljica Draga su ubijeni u spavacoj sobi, tela su im bacena preko prozora. Ove krvave i dramaticne noci još su ubijeni: predsednik vlade Dimitrije Cincar-Markovic, vojni ministar Milovan Pavlovic, oba kraljicina brata Nikodije i Nikola Lunjevica, koji su svojim neodgovornim i kavgadžijskim ponašanjem, možda najviše revoltirali mlade oficire. Kapije Dvora otvorio je oficir Petar Živkovic, potonji general pod vladom Aleksandra Karadordevica.

Ubistvom poslednjeg kralja iz loze Obrenovica, ugasila se loza ove dinastije koja je, sa prekidom izmedu 1842. i 1858. godine vladala Srbijom od 1815. godine.

Kralj Aleksandar i kraljica Draga pocivaju u kripti hrama sv. Marka u Beogradu. Na srpski presto nakon smrti kralja Aleksandra dolazi kralj Petar I Karadordevic.