Deprecated: mysql_connect(): The mysql extension is deprecated and will be removed in the future: use mysqli or PDO instead in /customers/0/b/2/sitanvez.se/httpd.www/library/class.sitanvezdb.php on line 7 SKUD - Sitanvez
 
Sveti SavaCar DušanKnez LazarKarađorđe PetrovićMiloš ObrenovićKnez Milan II ObrenovićKnez Mihailo III ObrenovićKnez AleksandarMiloš ObrenovićKnez Mihailo III ObrenovićKralj Milan ObrenovićKralj Aleksandar ObrenovićKralj Petar IAleksandar I KarađorđevicićKralj Petar IIVuk KaradžićDositej ObradovićNikola TeslaMilutin MilankovićMihailo Pupin
 Youtube Facebook Svenska
 
 
Treninzi
 
 Ponedeljak
 Izvodjacki- 19:00
 
 Sreda
 Pocetnicki- 18:00
 
 Cetvrtak
 Pripremni- 19:00
 
 

 

Knez Mihailo III Obrenovic 1839-1842 i 1860-1868

Knez Mihailo III Obrenovic, najmlade dete kneza Miloša i knjeginje Ljubice se rodio je 4. septembra 1823. u Kragujevcu. Što je više rastao, sve je cešce vidao bure koje su se u to vreme dizale oko njeovog oca Miloša. Detinjstvo je proveo u Kragujevcu, pa zatim Požarevcu i Beogradu. Osim Mihaila, Miloš i Ljubica su imali još Milana, Todora, Mariju, Gabrijela, Savku (Jelisavetu) i Petriju. Petrija se udala u Zemunu za jednog obicnog trgovca, Todora Hadži Bajica. Druga kci Savka udala se za bogatog srpskog plemica Jovana Nikolica u Temišvaru. Mihailo je završio školovanje u Požarevcu, da bi se zatim sa svojom majkom preselio u Bec. Njegov stariji brat Milan I Obrenovic je dobio presto po pravu nasledstva 1. juna 1839. Medutim, bio je slabog zdravstvenog stanja i cesto je poboljevao. Vladao je svega nepunih mesec dana i umro 8. jula 1839. u Beogradu. Nakon njegove smrti u Beogradu su se skupili narodne starešine i odlucili da se na presto dovede drugi Milošev sin Mihailo Obrenovic.

Prva vladavina
U to vreme Mihailo Obrenovic se nalazio u Bukureštu, na jednom posedu svoga oca. Narodne starešine su poslale knjeginju Ljubicu i Antu Protica u Rumuniju, da dovedu kneza Mihaila. Knez je pre dolaska u Srbiju, otišao sa svojom majkom kod turskog sultana Abdul Medžida, koji ga je docekao sa velikim pocastima. Sultan mu je tada podario zvanje mušira i odlikovao ga ordenom Iftihara. Pracen svojom svitom, knez Mihailo odlazi u Srbiju 2. marta 1840. godine.

Na kneževski presto stupio je prvi put, 26. juna 1839. i vladao je do 25. avgusta 1842. godine. Pošto je bio maloletan, odredeno mu je Namesništvo (Jevrem Obrenovic, Toma Vucic Perišic i Avram Petronijevic). Porta je potvrdila njegov izbor kao izabranog vladara, a ne kao naslednog. Veoma mlad i neiskusan, Mihailo se nije najbolje snalazio u složenim prilikama unutrašnjeg i spoljašnjeg položaja Srbije. Svrgnut je 1842. u buni koju je predvodio jedan od najistaknutijih ustavobraniteljskih prvaka, Toma Vucic-Perišic. Ustavobranitelji su na skupštini izabrali novog Kneza Aleksandra Karadordevica 1843.

Nakon bune Tome-Vucica Perišica, knez Mihailo se povukao iz zemlje zajedno sa još hiljadu svojih pristalica preko Save i Dunava .
O njegovoj sudbini odlucili su Austrija i Turska. Knez Mihailo je upucen zajedno sa svojom majkom i onima koji su krenuli za njim u Banat, na imanje svoje sestre Savke Nikolic, dok je knjeginja Ljubica poslata u Novi Sad, gde su pošli njeni deveri Jevrem i Jovan. Tu je i umrla 14. maja 1843. Knez Mihailo je sve organizovao oko sahrane svoje majke u fruškogorskom manastiru Krušedolu. Knez Mihailo je brižljivo cekao kada ce se ponovo vratiti u Srbiju. Uputio je pismo Vucicu i Knicaninu 2 jula 1853. u kojim ih obaveštava da nece nasilno opet krenuti na Srbiju jer ne želi da gazi preko srpskih leševa.

Nakon Banata, knez Mihailo odlazi u Bec sa svojim ocem, i svim onim koji su ga poznavali. Tu je raspolagao velikim ocevim imanjem. Putovao je po Evropi, ne kao besposlen covek, vec u potrazi za svojom životnom saputnicom. Mihailo se 1853. godine oženio u Becu sa groficom Julijom Hunjadi, iz plemena Hunjadi Janoša-Sabinjanina Janka, ciji je sin Matija Korvin bio madarski kralj. U Becu je naucio savršeno da govori francuski i nemacki jezik.

Druga vladavina kneza Mihaila Obrenovica (1860-1868)

Knez Mihailo je došao po drugi put na presto posle smrti svoga oca, kneza Miloša, 14. septembra 1860. godine. Na pocetku njegove druge vladavine ucinjene su znacajne promene u politici Srbije. Ukinut je "Turski Ustav", došla su sasvim druga zakonska naredenja, koja je donela Narodna Skupština, a knez sankcionisao. Knez Mihailo je doneo i naredbe za uredenje narodne vojske i zakone o porezima. Apsolutizam kneza Mihaila se osim u politici, ispoljavao i u njegovom odnosu prema prosvetnim i pravosudnim ustanovama kao i prema omladinskom pokretu koji je u to vreme poprimio znacajne razmere. Tako je 1864. naredio da se ukine društvo Srpske Slovesnosti.

Knez Mihailo je razvio svoj veliki rad na polju unutrašnje i spoljašnje politike, s devizom: "Zakon je najviša volja u Srbiji." 3. juna 1862. godine, na Cukur-Cesmi je pala i srpska krv, a Turci su poceli da bombarduju Beograd. Knez Mihailo je tada otputovao u Loznicu i pripremao je rat sa Turskom za oslobodenje srpskih gradova. U Beogradu dolazi 23. jula 1862. godine i na ministarskoj sednici poziva sve Srbe da se odupru Turskim pretenzijama. Tada na scenu dolazi mudra Mihailova spoljna politika. Prvo je na engleskom dvoru poslao Filipa Hristica da se kod Engleza protestuje zbog turskih pretenzija, i da se diplomatskim putem izbori nezavisnost Srbije.

Vec 23. septembra 1862. knez Mihailo javlja narodu da je uspeo zadobiti zadovoljenje da se Tirci isele iz Srbije, osim gradova, u kojima ce ostati samo posade vojske i da se gradovi Užice i Soko poruše. Na praznik Duhovi, 23. maja 1885., knez Mihailo je svim borcima iz Miloševog ustanka, koji su doživeli proslavu pedesetogodišnjice obnovljene slobode, podario spomenicu koja je bila salivena od prvoga topa kneza Miloša i nazivala se Takovski krst.

Sa bugarskim emigrantima u Bukureštu 14. januara 1867. zakljucio je Bukureštanski ugovor o zajednickoj državi Srba i Bugara.

U jesen, 1866., knez Mihailo zahteva pismeno: da Porta digne svoje posade, koje drži u srpskkim gradovima. Veliki turski vezir Ali paša javio je 19. februara 1867. da sultan ustupa Srbiji sve gradove koje u kojima se nalazi turska posada, ali da se u istim gradovima pored srpske razvije i turska zastava.

Knez Mihailo dobija pismo od sultana da dode i primi ferman kojim se prepuštaju Srbiji pomenuti gradiovi. Knez odlazo brodom u Carigrad 18. marta 1866. Prvo je svratio kod rumunskog kneza u Bukureštu, a zatim produžio za Carigrad. Po dolasku u Carigrad ga je docekao Camil bej , pozdravio ga dobrodošlicom i odvedeo do sultana. 30. marta 1866. knez Mihailo je imao oproštajnu audijenciju kod sultana. Pri rastanku sultan je predao knezu Mihailu svojerucno ferman, kojim mu poverava gradove u Srbiji.

Knez Mihailo se vraca 4. aprila iste godine u Beograd gde ga pozdravlja oduševljeni narod. Sa njim je došao i Ali Riza paša, zapovednik beogradskog grada, koji ga je pratio u Carigrad. U vece su beogradani u cast kneza Mihaila su priredili bakljadu kakvu Beograd nije dotad video.

Ilustracija predaje kljuceva grada Beograda knezu Mihailu na Kalemegdanu
6. aprila 1867. na Kalemegdanu je procitan sultanski ferman od 29. marta, i Ali Riza paša, poslednji beogradski muhafis, predaje knezu Mihailu kljuceve od sviju gradova u Srbiji, a zatim se na beogradskim tvrdava istace srpska i turska zastava.
Zatim je knez na konju svecano ušao u grad, a za njim i jedna streljacka ceta koja je smenila turske straže.

Tako je Mihailo Obrenovic u 1867. stajao na vrhuncu svoje slave. U spoljnoj politici, knez Mihailo je zakljucio ugovore sa Grckom, Crnom Gorom i Rumunijom za zajednicku akciju na Balkanu. Knez Mihailo je prvi shvatio zadatak Srbije, oznacivši je Jugoslovenskim Pijemontom. Protiv Mihailovog apsolutizma najviše se borila srpska omladina kroz organizaciju Ujedinjene omladine srpske, koja je organizovana u Novom Sadu. Isto ovo udruženje je pokrenulo casopis "Velika Srbadija".

Ubistvo kneza Mihaila Obrenovica u Košutnjaku

Dok je knez Mihailo Obrenovic zavodio apsolutizam u zemlji , protiv njega je sklopljena zavera sa ciljem da se on ubije.
Glavni organizatori i izvršioci zavere su bili braca Radovanovici, koji su se svetili za smrt svoga brata Ljubomira Radovanovica. Kosta Radovanovic, glavni izvršilac ubistva je bio imucan i ugledan trgovac. Njegov brat Pavle Radovanovic je bio s njim za vreme atentata, a treci od brace je bio Đorde Radovnovic. Neposredni pomagaci u ubistvu su bili Lazar Maric, bivši predsednik beogradskog okružnog suda i Stanoje Rogic, bivši trgovac.

U nedelju, 29. maja 1869. knez Mihailo je krenuo kocijama da se proveze do Košutnjaka oko 10 casova izjutra. Sa njim je išao njegov adutant Svetozar Garašanin, sin Ilije Garašanina, a u kocijama su do kneza sedele Anka Konstantinovic, njegova sestra od strica i njena cerka Katarina, sa kojom je knez želeo da se oženi.

U parku na Košutnjaku pojavili su se Pavle i Kosta Radovanovic u svecanim crnim odelima, cilindrima na glavama i uperenim pištoljima u pravcu kneževe kocije. Prvi je pred kocijom izleteo Kosta. Njega je knez Mihailo Obrenovic prepoznao zbog spora oko njegovog brata Ljubomira. Poslednje reci kneza koje je sam priznao Kosta na sudenju su bile: "Dakle, istina je.". Knez ih je govorio na francuskom jeziku jer su dame do njega znale francuski. Katarina je pokušala da se nasloni na kneza i da ne da Radovanovicu da puca. Na sudenju je Kosta izjavio da nije želo ubiti nikog drugog vec samo kneza. Lakej koji je vozio kociju je preklinjao bracu da ne cine ludost. Prvi je poceo pucati Kosta, pridružio mu se Pavle. Knez Mihailo je ubijem sa tri hica, a takode je stradala i Anka Konstantinovic koja je svojim telom pokušala da zaštiti kneza za vreme pucnjave, dok je Svetozar Grašanin ranjen pao sa konja i onesvestio se. Katarina je lakše ranjena i dozivala je pomoc na francuskom i pridržavala mrtvog kneza. Braca su pocela da beže niz Košutnjak prema Topcideru gde su ih cekali ostali zaverenici.

Svi zaverenici su izvedeni na saslušanje istog dana, a glavnu rec je vodio Nikola Hristic. Presuda je bila-smrt. Zaverenici su streljani u ponoc na Karaburmi, a u citavoj Kneževini je bila velika žalost.

Zbog poverljivih dokumenata o apsolutistickom režimu kneza Mihaila i presude na smrt Ljube Radovanovica, vlada je sakrila dokumenta sa salušanja i uzroke atentata. Javnosti je samo receno da su strani placenici ubili Knjaza Mihaila i da su kažnjeni smrcu.

Nacionalna žalost je trajala tri dana. Knez Mihailo je sahranjen na napuštenom Markovom groblju u Beogradu uz vojne pocasti.